Znamo da sunčeva svetlost može uzrokovati prerano starenje kože, rak kože i niz drugih stanja povezanih s kožom. Zanimljiva je činjenica da je izloženost ultraljubičastom (UV) zračenju krivac za 90% simptoma promena na koži.

Dakle, hronično izlaganje suncu omogućava UV zračenju da ošteti Vašu kožu na više načina. UV zračenje može povećati upalni odgovor što može promeniti brzinu regeneracije i zaceljivanja kože. Takođe može promeniti elastičnost naše kože i uništiti esencijalne proteine među kojima je i kolagen. Iako možemo preduzeti mere predostrožnosti kako bismo zaštitili kožu od sunca, kao što su SPF kreme za sunčanje i biti u hladu, postavlja se pitanje – šta još možemo učiniti da poboljšamo zdravlje kože? Postoje li načini na koje možemo pomoći poboljšanju kože oštećene suncem?

Šta je UV zračenje?

Sunce emituje UV zračenje koje delimo u kategorije na temelju njihove relativne udaljenosti (izmerene nanometrom ili nm):

• UVC zračenje (100 do 290 nm)

• UVB zračenje (290 do 320 nm)

• UVA zračenje (320 do 400 nm)

UVC zračenje ima najkraću dužinu i gotovo ga potpuno apsorbira ozonski omotač. Kao takav, zapravo ne utiče na kožu.

UVB zračenje utiče na najudaljeniji sloj kože (epidermis) i primarni je uzrok opekotina. Najintenzivnije je između 10 do 14 sati kada je sunčeva svetlost najsjajnija. Takođe je intenzivnije tokom letnjih meseci, čineći oko 70% godišnje izloženosti osobe UVB zračenju.

UVA zračenje, suprotno nekadašnjem mišljenju da ima manji uticaj na kožu, čak najviše pridonosi oštećenju kože. Naime, UVA prodire dublje u kožu intenzitetom koji ne oscilira toliko koliko i UVB.

Štetni učinci UVA i UVB zračenja

I UVA i UVB zračenje mogu uzrokovati mnoštvo abnormalnosti povezanih s kožom, uključujući bore, poremećaje povezane sa starenjem, rak kože i smanjeni imunološki odgovor na infekciju. Iako ne razumemo u potpunosti mehanizme ovih promena, neki veruju da razgradnja kolagena i stvaranje slobodnih radikala mogu ometati popravak DNA na molekularnom nivou.

Poznato je da UV zračenje povećava broj mladeža u delovima tela izloženim suncu. Preterano izlaganje suncu takođe može dovesti do razvoja premalignih lezija koje se nazivaju aktinične keratoze. Aktinične ili solarne keratoze smatraju se prekanceroznima jer će se jedna od 100 razviti u karcinom pločastih stanica (stanice smeštene blizu površine kože koje se kontinuirano obnavljaju). Aktinične keratoze su male kvržice koje je često lakše osetiti nego videti i obično se pojavljuju na licu,ušima i rukama. Izlaganje UV zračenju takođe može uzrokovati i seboreične keratoze, ali za razliku od aktiničnih keratoza, one ne postaju kancerogene.

Učinci na imunološki sastav

Telo ima odbrambeni imunološki sastav namenjen napadu na infekcije i abnormalne izrasline stanica, uključujući rak. Ova imunološka odbrana uključuje specijalizovane bele krvne stanice zvane T-limfociti i stanice kože nazvane Langerhansove stanice. Kada je koža izložena prekomernom sunčevom svetlu, oslobađaju se određene hemikalije koje aktivno suzbijaju ove stanice, slabeći tako ukupni imunološki odgovor.

To nije jedini način na koji preterana izloženost može narušiti imunitet osobe. Poslednja linija imunološke odbrane tela je nešto što se naziva apoptoza, pri čemu se teško oštećene stanice ubijaju i ne mogu postati kancerogene (to je jedan od razloga zašto se gulite nakon opekotina). Smatra se da prekomerno izlaganje UV zračenju sprečava apoptozu, omogućujući tako prekancerogenim stanicama da postanu kancerogene.

Rak kože i melanom

Sposobnost sunca da izazove rak je dobro poznata. Tri glavne vrste raka kože su melanom, karcinom bazalnih stanica i karcinom skvamoznih stanica. Melanom je najsmrtonosniji od njih troje jer se širi (metastazira) lakše od ostalih. Karcinom bazalnih stanica je najčešći i ima tendenciju širenja lokalno, a ne metastaziranja. Za karcinom pločastih je poznato da metastazira, iako nije tako čest kao melanom. Izlaganje suncu najvažniji je činilac rizika za razvoj melanoma.

Promene na koži uzrokovane suncem

Izlaganje UV zračenju uzrokuje neravnomerno zadebljanje i stanjivanje kože koje se naziva solarna elastoza, što rezultira grubim boranjem i žutom promenom boje. Takođe može prorediti zidove krvnih žila, što dovodi do lakih modrica i paukovih vena (telangiectasias) na licu. Upravljanje prevencijom i zaštitom od sunca započinje razumevanjem kako uopše koža oštećena suncem izgleda. Postoje mnoge naznake kože oštećene suncem osim tipičnih opekotina od sunca, iako to treba shvatiti jednako ozbiljno jer velika količina opekotina od sunca može eksponencijalno povećati rizik od raka kože. Međutim, koji su još neki znakovi kože oštećene suncem?

Znakovi oštećenja od sunca uključuju:

• mladeže (kancerogene i nekancerogene)
• pege
• bore i fine linije
• suvu kožu

MLADEŽI

Mladeži takođe mogu biti znak oštećenja od sunca, zavisno od toga kako izgleda. Nisu svi mladeži kancerogeni, zapravo su mnogi nekancerogeni, ali na njih treba obratiti posebnu pažnju iz predostrožnosti. Da bismo bolje razumeli razliku između kancerogenih i nekancerogenih mladeža, prvo moramo znati kako nastaju mladeži.

Unutar kože nalaze se stanice zvane melanociti. Ove stanice čine prirodne pigmente u koži koji se zovu melanin. Kad melanociti rastu u grupama, stvaraju mladeže. Ponekad je brzina nakupljanja melanocita blaga, ponekad raste i brzo se nakuplja. Kada ti melanociti stvore mladeže znatne veličine i promene boje, to je obično znak da je mladež kancerogen.

Kancerogeni mladeži mogu se razlikovati po izgledu, ali obično imaju nekoliko zajedničkih karakteristika:

• različite nijanse smeđe ili crne
• dok rastu, mogu izgledati crveno, plavo ili čak belo
• velike veličine
• izdignuti iznad kože

Trebali biste zakazati redovne preglede kod svog lekara kako biste uradili testove za otkrivanje raka kože, posebno ako su česti u Vašoj familiji.

PEGE

Daleko najčešće promene pigmenta izazvane suncem su pege. Pega nastaje kada su stanice kože koje proizvode pigmente (melanociti) oštećene, što dovodi do povećanja mrlje. Izlaganje UV zračenju takođe može dovesti do pojave belih mrlja na nogama i rukama jer se sunčevim zračenjem melanociti postupno uništavaju.

BORE I FINE LINIJE

Dok su bore i fine linije znak prirodnog starenja, one se mogu pogoršati hroničnom izloženošću UV zrakova. Elastičnost kože zavisi od strukturnog integriteta proteina i količine vlage koju ti proteini zadržavaju. Sunčeva svetlost može oslabiti te proteine, što ih pak isušuje čineći kožu manje hidriranom. Zbog toga koža postaje teža, što može uzrokovati duboke nabore na koži u obliku finih linija i bora.

SUVA KOŽA

Suva koža može biti znak da koža gubi elastičnost brže nego što bi to prirodno tokom procesa starenja. Znamo da UV zračenje sunčeve svetlosti može razgraditi kolagen u kojima se čuva većina vlage u koži. Međutim, takođe može isušiti prirodna ulja koja se proizvode u koži. Lojne žlezde su žlezde u koži koje oslobađaju prirodna ulja (prvenstveno sebum). Ova prirodna ulja pomažu da održe kožu hidriranom i pomažu u održavanju zdravlja mikrobioma kože. Mikrobiom kože skup je bakterija koje žive na koži. Ove bakterije mogu pomoći u održavanju mikrobnog zdravlja kože i raditi s imunološkim stanicama kako bi se smanjio rizik od širenja drugih bakterija i virusa.

Uloga kolagena kod kože oštećene suncem

Šta je kolagen?

Kolagen je jedan od najzastupljenijih proteina u telu. Čini vezivno tkivo u gotovo svakom sastavu. Može se naći u kostima, zglobovima, hrskavici, sluznici unutrašnjih organa, i što je najvažnije, u koži. Kolagen čini oko 80 % kože i tu se nalazi najviše imunoloških stanica. Starenjem se prirodno smanjuje proizvodnja kolagena, ali i izloženost UV zračenju može uzrokovati njegovo brže razlaganje što telu otežava obnovu kolagena.

Raspad kolagena i slobodni radikali

Kao što smo već spomenuli, UV zračenje može uzrokovati razgradnju kolagena većom brzinom od normalnog starenja. UV zračenje prodire u srednji sloj kože (dermis) uzrokujući abnormalno nakupljanje elastina. Kada se elastin akumulira, nastaju enzimi koji nehotice razgrađuju kolagen i stvaraju takozvane “solarne ožiljke”. Nastavak izlaganja samo ubrzava proces, što dovodi do daljeg nabora i opuštanja.

UV zračenje je takođe jedan od glavnih krivaca slobodnih radikala. Slobodni radikali su nestabilni molekuli kiseonika koje imaju samo jedan elektron umesto dva. Budući da se elektroni nalaze u parovima, molekul mora ukloniti svoj nedostajući elektron od drugih molekula, što uzrokuje lančanu reakciju koja može oštetiti stanice na molekularnom nivou. Slobodni radikali ne samo da povećavaju broj enzima koji razgrađuju kolagen, već mogu promeniti i genetski materijal stanice na način koji može dovesti do raka.

Šta možeš učiniti?

Dakle, ako oštećenje od sunca predstavlja takvu pretnju našoj koži, šta možemo učiniti da se borimo protiv toga? Adekvatna hidratacija, korišćenje krema za sunčanje, zadržavanje u hladu i sl. odlični su načini za smanjenje štete od sunca do određene mere. Međutim, možemo li učiniti još više za održavanje zdravlja kože?

Održavanje stalnog nivoa kolagena može pomoći telu u održavanju nivoa imunoloških stanica i održavanju vlage. Kada telo ne može proizvesti novi kolagen tako učinkovito, upotreba dodatka kolagena sledeći je najbolji korak. Dobar dodatak kolagenu napravljen je s kolagenima koje telo može lako apsorbirati. Izvrstan primer za to je hidrolizovani kolagen. Hidrolizovani kolagen, poznat i kao kolageni peptidi  je kolagen koji je “rastavljen” na manje delove. To enzimima u probavnom sastavu olakšava razgradnju i apsorpciju u krvotok. Hijaluronska kiselina pomaže  koži da bude hidrirana, što može sprečiti isušivanje kože. Vitamin C pomaže telu da apsorbira i stvara kolagene, kao i da održava imunološke stanice zdravima.

Borba protiv oštećenja od sunca je moguća

Oštećenje od sunca ne mora Vašu kožu dovesti u trajni rizik. S pravim alatima i doslednim navikama nege kože možete pomoći u borbi protiv oštećenja od sunca i održati kožu zdravom do kasnih godina. Setite se ovih saveta i svakako razgovarajte s dermatologom o tome koje su druge mogućnosti dostupne za Vaše posebne potrebe nege kože.